The Sun watches what I do, but the Moon knows all my secrets

Pages

Search This Blog

Shop my favorites:

Shop my favorites:

Y

Friday, 6 October 2017

Pismo mojoj anksioznosti.


Draga anksioznost,
duguješ mi sve one divne trenutke na ljetovanju koje sam propustila jer si me ti kočila. Sve neprospavane noći, neopravdane sate u školi, propuštene treninge, finu klopu koju sam se ustručavala probati "jer se mogu otrovati hranom", one filmove koji su igrali u kinima koje nisam uspjela pogledati do kraja...
Duguješ mi jako puno. U većim si dugovima od Grčke i Portugala, a nikada mi nećeš vratiti to vrijeme kad si upravljao sa mnom. Još uvijek si velika prepreka u mojoj glavi, i neću te se tako lako riješiti, ali me nećeš spriječiti da uživam u životu.
Svaki put kad mi šapneš u bazenu da ja ne mogu trenirati plivanje, da ću dobiti napadaj panike i početi se daviti, unatoč tome što treniram plivanje. Stala bih na sredini duljine, ali bih morala nastaviti dalje.



Kad bi me uhvatila glad, ne bih uzela fin ručak, već neko bezukusno pecivo da se ne otrujem hranom. Čovječe, pa bilo me je strah popiti običnu vodu jer si mi ti šaptao da bih se mogla otrovati. Vodom. Koliko god mi je to glupo zvučalo, poslušala sam te.
Upravljao si sa mnom više od godinu dana bez prestanka, a onda sam te prestala slušati.

Izlazila sam s prijateljicama i pravila se kao da je sve u redu, a u sebi sam se borila s tobom da me ne nadvladaš i da ne počnem paničariti u sred grada. Jednom skoro i jesam, ali sam te nekim čudom uspjela nadvladati.

Malo po malo, počela sam te sve više i više pobjeđivati, dok jednog dana nisam shvatila da ne razmišljam o tebi nekoliko tjedana. Nekoliko tjedana se pretvorilo u nekoliko mjeseci, i tada sam se preporodila. Jela sam sve, dobro, ne baš njoke u umaku od gorgonzole itd. ali sam jela sva tri obroka.

I onda si me, na početku lipnja pogodio, kao grom iz vedra neba. Strah koji si mi tada priuštio nikada neću zaboraviti. Tresla sam se ko šiba cijelu noć, i nitko me nije mogao smiriti.

Nisam mogla ići u školu, ali sam na svu sreću napisala skoro sve ispite za kraj godine, pa i nisam toliko propustila.

Lipanj i srpanj su bili pakao. Pokušala sam skrenuti misli na nešto drugo, pa sam ponovno otvorila blog i počela pisati, što mi je mrvicu i pomoglo, ali sam bila u većoj banani nego prošle godine.

Situacija se popravila kad sam otišla na more, gdje sam se brinula za male rođake i gdje mi nisi mogla ništa. Gledala sam njih i zamišljala da sam kao oni, da se ne moram brinuti za tebe, hranu ili nešto treće.

I onda je počela škola. Tresla sam se kao šibica svaki dan kad bih išla u nju, ali sam ušla i ponašala se kao da se ništa nije desilo.
Nakon par tjedana bilo mi je sve lakše i lakše i shvatila sam da sam jača od tebe, i da si ti jedna velika iluzija.

Kad god bi me zabolio trbuh, ušutkala bih te i trbuh bi me prestao boliti! Bolje od Neofena, zar ne?

Ponovno, malo po malo sam te ušutkivala, i zapravo, ovog trenutka te ušutkujem ovim pismom, jer se ne vraćam na početak.

Znam da ćeš mi praviti društvo još puno mjeseci, ali jednog dana ćeš nestati, samo moram vjerovati u to.
...

Vjerujem da vam ništa nije jasno, pa mi dopustite da vam objasnim:
Ja imam anksioznost/anksiozni poremećaj već par godina, od 11. godine.
Anksioznost je tjeskoba koja nastaje zbog fobije od nečega, a popračena je i napadajima panike. Ja cijeli život imam emetofobiju, strah od povraćanja.
Znam da zvuči smiješno, ali jednostavno se užasavam toga, a priviđalo mi se da mi je stalno mučno, a zapravo sam si to samo umišljala.
To je prevladalo mojim životom, te sam morala potražiti pomoć, ali sam kao što vidite puno bolje, i iskreno se nadam da će to tako i ostati.

Ne znam broj postova koje sam započela pisati na ovu temu, ali nisam znala kako da vam to objasnim, pa sam na kraju odlučila napisati ovo pismo anksioznosti i ukratko vam objasniti što se zbiva samnom.

Hvala na čitanju <3

Instagram: @moonstears
Ask.fm: @moonstears
E mail: arianastears@gmail.com
Facebook: moonstears
Twitter: @moonstears05


27 comments:

  1. Mislim da se anksioznost može pobjediti samo ako si jaka osoba, mislim da osobe koje su slabog karaktera tu ne mogu ništa. Super je to što si je odlučila savladati i podjeliti ovu priču s nama (odnosno javno pismo) *-*
    Novi post -> This is my life

    ReplyDelete
  2. Mislim da sve to možeš pobediti. Po ovom pismu se vidi da si jaka osoba, i znaj da imaš podršku svih nas. Učinila si dobru stvar kad si odlučila da ovo podeliš sa nama.

    Ako imaš vremena, pogledaj moj blog Adda's life, i ne zaboravi pogledati moj zadnji post Quotes - August & September

    ReplyDelete
  3. Draga Arina, mnogo mi je žao što se boriš sa aksioznosti, znam da ti nije nimalo jednostavno i da je to nešto što te kroz život vodi, a ti se boriš protiv toga. Ja ti želim da uspiješ sa svojom borbom jer ti si jedna predivna djevojka i ja vjerujem u tebe. Samo vjeruj u sebe, kao što i ja, ali i ostali vjerujemo u tebe. Ako ti ikada zatreba razgovor, tu sam, pomoćiću ti koliko mogu i biću tu za tebe ❤️❤️❤️

    I follow you: Visit and follow ----> Marija's blog + Giveawy

    ReplyDelete
    Replies
    1. Uljepsala si mi dan ovim komentarom, hvala ti 💓❤

      Delete
  4. Super post.Rado te citam samo tako nastavi ☆
    https://kraljicadrameblog.wordpress.com/2017/10/05/jesen-u-mome-sokaku/

    ReplyDelete
  5. super post
    http://littleobsessionsbyv.blogspot.ba/

    ReplyDelete
  6. Svaka čast na hrabrosti da napišeš post o tome, znam da je mnogo teško pričati o anksioznosti, depresiji i jednostavno svim tim stvarima koje prije ili kasnije (smatram) zadese sve nas :/ Samo se nastavi boriti, uz tebe smo

    Delilah's Stories | Filmtastično

    ReplyDelete
  7. Nadam se da ćeš uspeti da pobediš anksioznost i kreneš da uživaš u životu punim plućima. :)

    The Fashion Spell | Instagram

    ReplyDelete
  8. Ja sam osoba koja povremeno ima iste probleme. Redovno mi se događa da kad odem kod zubara dobijam napad panike, preznojavam se, vrištim, plačem... I što je najgore, ne smem ništa da preduzmem. Jednostavno ne mogu sebe da nateram da sednem na onu stolicu. A čim začujem zvuk one "bušilice" počnem da osećam neku nelagodnost u stomaku, bol u glavi, nervozu. I tako već par godina.

    Najiskrenije se nadam da ćemo i ti i ja prevazići sve ovo i žoveti normalno.


    #StayStrong

    My blog: Ana's blogger life

    ReplyDelete
    Replies
    1. Svi se bojimo zubara, a prije polaska se pokušaj opustiti: slušati omiljenu pjesmu, plesati... :*

      Delete
  9. Bravo za hrabrost! Anksioznost je cesci problem nego sto mislimo u danasnje vreme i mislim da je tvoj post divan i koristan. Stvarno svaka cast!

    Mellowcent

    ReplyDelete
  10. Jao ne mogu ni zamisliti kroz šta si ti sve prolazila svih ovih godina zbog anksioznosti. Svaka ti čast za svu tu hrabrost i trud koji si uložila da se izboriš sa tim zlom.
    I ja sam se prije par godina jako plašila zubara, ali me je to jednog dana samo prestalo, i sada uvjek sama idem kod zubara, i ničeg se ne plašim. Tako će i tvoja anksioznost samo jednog dana nestati, pronaći neku drugu žrtvu ili će je vjetar odnjeti negdje daleko. Iskreno ti želim da se otarasiš tih problema koji te toliko muče. Ostani hrabra i uporna.

    amaterskaumjetnost.blogspot.ba

    ReplyDelete
  11. Draga moja, malopre sam naletela na tvoj blog, i procitah naslov posta. Dirnulo me je, i ja sam imala problema sa anksioznoscu. Znam koliko je ogranicenja i beskorisnih strahova ona zadaje. Grozan osecaj! Divim ti se jer si uspela da se izboris sa njom jer za to treba imati snage! ♥ Divan post, predivno pises. Uzivam citajuci svaku tvoju recenicu.
    Bravo! <3

    Btw; zapratila sam te istog momenta, ako zelis uzvrati :)

    new post| How to know that you're in love

    https://blogvivalavida3.blogspot.rs/2017/10/how-to-know-that-youre-in-love.html

    ReplyDelete
  12. Hello From Poland Dear!
    You are amazing!
    I love Your blog,so
    I follow U, maybe U follow me back?

    https://nataliazarzycka.blogspot.com/

    ReplyDelete
  13. Predivan post! Znam točno kako se osjećaš i mislim da rijetko tko razumije. Hvala ti na ovim divnim riječima, uživala sam u svakoj. <3

    Ako želiš da ostanemo u kontaktu i da se zapratimo, javi mi na mom blogu:
    Shoot for the stars
    Visit me at: starshinebeauty.blogspot.com

    ReplyDelete
  14. A beautiful post! Congratulations! You will win, come on! ♥︎♥︎♥︎

    | xoxo Donatella ♡ www.discoveringtrend.blogspot.it |

    ReplyDelete
  15. Prije svega, želim ti čestitati na hrabrosti što si odlučila ovaj post podijeliti sa svojim čitateljima. Anksioznost nije nešto čega bi se trebala sramiti, već napraviti upravo ovo što si ti napravila: napisati joj pismo. Sviđa mi se jako ova ideja i tvoj karakter. Mislim da si vrlo odlučna, jaka i inteligentna djevojka kojoj ni sama anksioznost ne može ništa - jer si jača od nje. To si dokazala i ovim pismom, jer koliko god ti ona smetala i gnjavila te, ti si joj se uspjela oduprijeti. Pismo je predivno, uživala sam u svakoj napisanoj riječi, a baš svaka je puna emocija. Čak iako se ne poznajemo, uz tebe sam i garantiram ti da ćeš s vremenom prebroditi sve životne situacije i da će anskioznost pročitati tvoje pismo i poslušati te, a onda napokon pustiti da živiš punim plućima kako i zaslužuješ. :)

    Tvoj sam novi pratioc.
    P.S. Moram ti pohvaliti blog, jako mi se sviđa. Nastavi pisati! :))) ♡ ♡ ♡

    Posjeti me na:
    Carstvo zapisanih misli

    ReplyDelete
  16. Draga Arijana, ne mogu reči da si ovo tako divno napisala, jer mi je žao što prolaziš kroz sve to, ali sa druge strane drago mi je da si uspojela otvoreno pričati na tu temu. Možda će tebi da bude malo lakše kada podijeliš sa drugima ono što te muči, možda se pronađe još neko u ovoj tvojoj priči pa mu pomogneš da pređe pojesine "prepreke". No, ono što najviše i od srca ti želim jeste da budeš okružena ljudima koji te vole i da imaš njihovu potpunu podršku. Ljubav sve pobjeđuje <3

    Moj mali kutak

    ReplyDelete

Copyright @ moonstears. Blog Design by KotrynaBassDesign